Treći broj časopisa "Sjaj"

Treći broj časopisa "Sjaj"

 

SJAJ
OŠ „Dr Dragiša Ivanović“
Časopis učenika
Podgorica, maj 2013, broj III

 

DOBRODOŠLI U OŠ „DR DRAGIŠA IVANOVIĆ“
 
 
• Sa direktorom naše škole Nikom Raičevićem, o brojčanom stanju učenika i njihovom uspjehu,
pogotovu u odnosu na ostale gradske osnovne škole, razgovarala je Ana Jeknić iz novinarske
sekcije.
Broj učenika u Školi se povećava, i to svake godine za nešto više od 50 učenika. Kada smo počeli
sa radom, 2003. god, imali smo svega 940 učenika, dok smo danas škola sa najvećim brojem đaka
u Crnoj Gori (1650). Svih ovih godina, učenici naše škole postizali su dobre rezultate, tako da sam
veoma zadovoljan. Očekujem da učenici daju sve od sebe kako bi očuvali ovaj uspjeh. S obzirom
na to da ja ovdje radim od samog otvaranja Ustanove, sa sigurnošću mogu da kažem da Škola ima
veoma dobre uslove, kao i mlad i dobar nastavni kadar. Učenici se trude i sarađuju sa
nastavnicima. U odnosu na ostale gradske škole, imamo veoma dobar prosjek, tako da smo među
najboljim školama u gradu.
• Sa zamjenicom direktora Zdenkom Mišković razgovarali smo o saradnji sa roditeljima, pogotovo u
odnosu na postojeći Savjet roditelja.
Po prirodi posla pomoćnik direktora ima stalne kontakte sa roditeljima. Često smo mi prve osobe
kojima se roditelji obrate kad nastane neki problem. Nekad lako, nekad malo teže, uvijek dođemo
do zajedničkog rješenja. Savjet roditelja, kao organ koji predstavlja sve roditelje, pored tekućih
aktivnosti, zajedno sa upravom Škole i učenicima, realizovao ja akciju pomoći učenicima OŠ ‘Niko
Maraš’, nakon prošlogodišnjih poplava. Posebno nas je obradovala, na tome smo jako zahvalni,
nabavka ozvučenja za Školu. To je umnogome unaprijedilo naše javne manifestacije. Na relaciji
roditelji  škola, svi učesnici moraju dati sve od sebe da saradnja bude najbolja moguća, jer je u
njenom središtu učenik  najvrjedniji i najvažniji činilac.
• Zamjenika direktora, Vladimira Adžića, pitali smo što bi u Školi promijenio da ima čarobni štapić.
Promijenio bih odnos nastavnika i učenika, bilo bi više obostranog razumijevanja i poštovanja.
Čarobni štapić iskoristio bih da škola postane zanimljivija, kako bi učenici postizali bolje
rezultate. Osavremenio bih nastavu, jer se kroz igru osvaja više znanja, uveo i niz novih pravila u
tom cilju. Djeca bi na taj način više učila, a pošto budućnost svijeta zavisi od njih, temelji njihovog
znanja su od velike važnosti.
• Treće izdanje časopisa Sjaj govori o stvaranju školske tradicije. Materijal za Časopis prikupljan je
tokom 2011/12. i 2012/13. školske godine, a njegova sadržina određena je stremljenjima i
postignućima školskoga svijeta u različitim oblastima nauke i umjetnosti. Time je ovo
izdanje svojevrstan dokument rada naše škole.
Jedna od najvećih vrijednosti Časopisa nevidljiva je na hartiji − radost u toku stvaranja. Članovi
novinarske sekcije s nestrpljenjem su čekali svaki sastanak. Priprema i odabir tekstova doprinijeli
su razvoju osjećaja odgovornosti i samostalnog rada učenika. Zadovoljstvo po urađenome bilo je
podsticaj koji se kao iskustvo prenosio na sve sfere đačkoga rada. Zato je školski časopis, kao i
sam proces rada na njemu izuzetan primjer školske prakse.
Zahvaljujem se direktoru Škole Niku Raičeviću, koji je prepoznao vrijednost, nastavnicima koji su
koordinirali rad i učenicima koji su svojim zalaganjem dali Školi još jednu medalju.
(Jasna Ivanović, glavna urednica)
„Sjaj“, časopis učenika OŠ „Dr Dragiša Ivanović“, broj III, Podgorica, maj 201.
Glavna urednica: Jasna Ivanović
Članovi uređivačkog tima i saradnici: Ljiljana Milošević, Radmila Grbović, Daliborka Vujošević,
Maja Ivanković, Svetlana Tošović(nastavnice), Stevan Đurić, Andrija Jeknić, Dunja Tokanović,
Jelena Šćekić, Miloš Belojević, Jovan Đurić, Željka Popović, Milica Dragović, Nina Bubanja,
Sara Perić, Maša Perić, Isidora Merdović, Miljana Nikić, Biljana Dulović, Andrija Raković,
Isidora Pavićević, Ana Prelević, Milena Jegdić, Teodora Tapušković, Jovana Žarić,
Jovana Grozdanić, Anđela Radonjić, Ana Jeknić, Nikola Mumin, Nikolina Dabetić,
Ljubica Smolović, Nikolina Čabarkapa, Isidora Šćepanović, Katarina Strugar
(članovi novinarske sekcije)
Izdavač: OŠ „Dr Dragiša Ivanović“, Zlatica bb, Podgorica
(http://www.mojaskola.me/os-dragisa-ivanovic)
Za izdavača: Niko Raičević, direktor Škole
Dizajn i tehnička priprema: Jasna Ivanović
Štampa: Grafo Crna Gora

 

 

Poštovani čitaoci,
 
Ovo izdanje časopisa Sjaj posvećujemo nastavnicima – onima u našoj školi, kao i onima širom svijeta. Razlog za to nijesu bolje ocjene u narednoj školskoj godini, već to što osjećamo da im je u aktuelnoj reformi škole potrebno dati malo više paţnje. Naime, u procesu reforme puno se govori i radi na djeĉijim potrebama i pravima, a nastavnici su, ĉini nam se, pomalo zaboravljeni. Neka se niko ovdje ne osjeti prozvanim, jer mi samo ţelimo da kaţemo da ste nam, dragi nastavnici, jako vaţni! U našoj su školi penzionerske dane doĉekali nastavnici: Jelena Lasica, Zorka Vukobrat, Anđelija Kečina, Radana Ralević, Katarina Duborija, Nada Marković, Branka Kubiček, Bogdan Boričić, Slobodan Zarubica iMilovan Ivanović. Ovom posvetom iskazujemo im posebno poštovanje. Novinarska sekcija OŠ ,Dr Dragiša Ivanović'
„Od kolevke pa do groba/ najlepše je Đačko doba” − ove stihove, iako ranije nisam shvatala, sada u potpunosti razumijem. Pomisao na to da se za godinu dana razilazi moja družina koja je godinama dijelila dobro i zlo je za mene bolna. Mnogo naših tajni, ideja i želja ostaće u ovim klupama. Ono što ću posebno pamtiti jeste slika naših nastavnika kad su na nas bili ljuti, a mi ih gledali ispod oka, ne priznajući da smo krivi. Često smo dobijali i jedinice i tada smo mi bili oni koji su ljuti. Često smo na odmorima trčali hodnicima i bili buĉniji no što valja, a oni nas strpljivo opominjali. Na ekskurziji, kako ĉujem, oni i ne spavaju, jer nas ĉuvaju, a na polumaturi ćemo zajedno sa njima igrati i veseliti se. Istina, trebalo im je puno snage da izaĊu na kraj sa našim nestašlucima, ali su nam ipak sve opraštali. Ĉesto su nas i savjetovali, vadili nas iz problema i bili uz nas kao pravi roditelji. Oni su bili svjedoci našeg odrastanja! Nastavnicima dugujemo veliku zahvalnost na svemu što su nas nauĉili. Ne mislim samo na nastavno gradivo, već i na trud da od nas naprave dobre i poštene ljude. Oni su, zapravo, naši drugi roditelji, dragi ljudi koji se ne zaboravljaju.
Teodora Tapušković, VIII-1
 
U našoj školi
PRAVIM KUĆICE, POMAŽEM PTICAMA
 
Arhus centar − Podgorica, koji se bavi zaštitom ţivotne sredine, posjetio je našu školu u petak, 23. septembra 2011. godine (na Dan zaštite ptica). Centar je ovom prilikom organizovao akciju postavljanja kućica za ptice u parku ispred Škole. U OŠ „Dr Dragiša Ivanović“ doĉekala ih je vesela grupa uĉenika iz odjeljenja III-5 i njihova uĉiteljica Tanja Ivanović. Dok su ĉlanovi Centra postavljali kućice na stabla visokih borova, mališani su ih uveseljavali pjesmom koja je govorila o potrebi da se oĉuva priroda kako bi se „vratile laste“. Uz poštovanje pticama, uĉenici su iskazali i ţelju da sami uĉine nešto lijepo za svoju okolinu, te obećali da će napraviti ptiĉije kućice od kartona. Kako su rekli, napraviće one prave, drvene, kada malo odrastu. Svi uĉenici su tokom akcije bili informisani o publikaciji „Natura 2000“, o pticama Crne Gore i potrebama njihove zaštite. Da ih ne bi brzo zaboravili, ĉlanovi Centra darivali su uĉenicima pomenutu publikaciju i majice sa tematikom postavljanja kućica.
Škola je pokazala veliko interesovanje i ţelju da uĉestvuje u daljim sliĉnim akcijama za oĉuvanje prirode. Tako je 17. aprila 2012. godine Centar za zaštitu i oĉuvanje ptica Crne Gore odrţao u našoj školi predavanje o pticama selicama u sklopu kampanje Proljeće uţivo. Uĉesnici predavanja, najbolji uĉenici ĉetvrtog i petog razreda, pokazali su izuzetnu zainteresovanost i znanje o pticama selicama, posebno o seoskoj lasti, ĉiopi, kukavici i rodi. Od svih ptica “meta” ove kampanje, djeca nisu imala prilike do sada da ĉuju i vide pĉelaricu, ali su se na kraju predavanja sloţila da sa punim pravom zasluţuje naziv “šarenog dragulja” i da bi je sa lakoćom mogla prepoznati u prirodi. Isidora Merdović, Miljana Nikić, Biljana Dulović, VII-4
 
NOVOGODIŠNJA PRIREDBA
 
U holu naše škole se pred Novu godinu nalazila najveća jelka koju sam ikad vidio izbliza! Postolje joj je bilo na prizemlju, a vrh dosezao ogradu na stepeništu prvog sprata. Nijesam se ni trudio da brojim, ali mora da je za njeno kićenje trebalo hiljadu ukrasa! U to doba su uĉenici prvog razreda naše škole pravili priredbe za roditelje. Priredbe nose zajedniĉki naziv “Novogodišnji karavan” jer u njima uĉestvuju svi uĉenici svih šest odjeljenja prvog razreda. Cilj ovih priredbi je i da svaki od uĉenika stekne iskustvo ovakvog ispoljavanja znanja. Svi su vrijedno radili da obraduju roditelje. Na fotografijama pogledajte kako se za priredbu spremalo odjeljenje I-1, sa uĉiteljicom Milom Marković i vaspitaĉicom Svetlanom Raiĉević.
Jedna od priredbi bila je u uĉionici broj dvadeset i dva. Tamo su uĉenici III-2, koje vodi uĉiteljica Mirela Adžić, 27. decembra 2011. godine, u 15.00h priredili sveĉanost za roditelje, povodom Nove godine i Boţića. Uĉenici su se predstavili sledećim taĉkama: hor, recitacija, skeĉ, ritmika. Andrija Raković, VII-1
 
KNJIŽEVNO VEČE POVODOM OSMOG MARTA
 
Ĉlanovi literarne sekcije su, uz podršku nastavnice mr Miluše Bakraĉ, priredili zabavno veĉe povodom Osmog marta. Voditeljka ovog programa bila je Jovana Belojević. Za baletski nastup kojim je program otvoren zasluţna je Ana Jeknić. Aleksandra Krušĉić je podsjetila na to zbog ĉega se i od kada slavi Osmi mart, a Isidora Šćepanović je kroz rezultate svog istraţivanja ukazala na poloţaj ţene od najstarijih vremena do savremenog doba. Recitaciju na ruskom jeziku izvela je Nikolina Ĉabarkapa, a recitaciju na francuskom Marina Peruniĉić. Sanja Bojić, Katarina Popović, Uroš Bakraĉ i Marko Dragaš su upotpunili program skeĉevima, a Jovana Drašković i Isidora Merdović su ĉitale lijepe misli o ţenama. U okviru programa ĉlanovi ove sekcije su se predstavili svojim literarnim ostvarenjima − Kristina Janković pjesmom “Mamino srce”, Nikolina Pavićević pjesmom “Osmi mart”, dok je Nikolina Ĉabarkapa ĉitala svoj literarni rad “Osam laţi moje majke”:
“Moja majka nije uvijek govorila istinu. Slagala me je osam puta u bitnim ţivotnim trenucima. Priĉa poĉinje sa mojim roĊenjem. RoĊen sam kao sin jedinac i roditelji su mi posvetili veliku paţnju. U rijetkim prilikama zadesilo bi se da imamo malo krompira u kući. Majka bi pripremila skromni obrok i uvijek je istresala svoj dio na moj tanjir govoreći: ,Jedi, sine, ja nisam gladna‟, bila je njena prva laţ.
Kada sam malo odrastao, moja majka bi, po završetku kućnih poslova, otišla do rijeke koja se nalazila ispred kuće, nadajući se da će uloviti ribu kako bih ja jeo zdravu hranu i razvijao se kao svako drugo dijete. Jednom prilikom, uspjela je uloviti ĉak dvije ribe. Poţurila je u kuću, spremila obje ribe i stavila ih ispred mene. Ja sam malo-pomalo jeo ribu, a moja majka je jela ono što je ostajalo iza mene na kostima. Vidjevši to, moje srce je zatreperilo i onu drugu ribu stavio sam pred majku, a ona ju je vratila rekavši: ,Sine, pojedi i ovu drugu ribu, jer znaš da ja ne volim ribu‟, bila je njena druga laţ.
Vrijeme je prolazilo i došao je dan mog polaska u školu. Kako nismo imali dovoljno sredstava da se školujem, majka je otišla u jednu trgovinu odjeće i dogovorila se sa vlasnikom da prodaje odjeću po kućama uglednih i bogatih ljudi. Jedne hladne i kišovite noći, majka se duţe zadrţala na poslu. Ĉekajući je kod kuće, zabrinuo sam se i izišao da je potraţim. Ugledao sam je kako nosi torbu sa odjećom i kuca na vrata tuĊih kuća. Zovnuo sam je: ,Mamaaaa, hajde doĊi! Idemo kući, kasno je i hladno. Moţeš nastaviti sjutra ujutro!‟ Ona se nasmijala i rekla: ,Sine moj, ja nisam umorna‟, bila je njena treća laţ.
Došao je dan polaganja školskih ispita. Iako je bilo veoma vruće, majka je ţeljela poći sa mnom u školu. Sunce je prţilo zemlju, a površina pijeska isparavala je od toplote. Ušao sam u školu, a ona je ostala ĉekati u školskom dvorištu. Kada su se ispiti završili, izašao sam iz škole, a ona me doĉeka u topli majĉinski zagrljaj, ispunjen ljubavlju i milošću. U ruci je drţala hladan i svjeţ sok koji je kupila radi mene. Kad sam ga poĉeo piti, okrenuo sam se i pogledao u nju. Niz njeno ĉelo slivale su se kapljice znoja. Pruţio sam joj ĉašu i rekao: ,Majko, pij!‟, a ona reĉe: ,Sine, samo ti pij. Ja nisam ţedna‟, bila je njena ĉetvrta laţ.
Nakon smrti mog oca, majka je ţivjela teškim udoviĉkim ţivotom. Preuzela je svu odgovornost za voĊenje kuće, jednostavno, morala se brinuti o svemu. Ţivot je postao teţi, a mi smo ĉesto gladovali. Pored naše kuće ţivio je moj ujak, inaĉe veoma dobar ĉovjek. On nam je ĉesto slao hranu da utolimo glad. Kada su naše komšije vidjele da je naše stanje postalo nepodnošljivo, savjetovali su majku, koja je još uvijek bila mlada, da se uda za ĉovjeka koji bi nam pomogao. MeĊutim, moja majka je odbila ovaj savjet rijeĉima: ,Ja nemam potrebu za ljubavlju‟, bila je njena peta laţ. Po završetku fakulteta, dobio sam dobro plaćen posao u jednoj firmi i odluĉio da preuzmem brigu o kući. Kako je majĉino zdravlje oslabilo, nije više mogla prodavati odjeću po kućama, tako da je poĉela prodavati povrće na trţnicama. Kada je odbila da prestane raditi, izdvojio sam dio svoje plate i dao joj, a ona je odbila primiti rekavši: ,Ĉuvaj, sine, svoje pare, ja imam dovoljno za sebe‟, bila je njena šesta laž.
Bez obzira na to što sam dobio posao, nastavio sam školovanje i ubrzo sam magistrirao. Postigao sam uspjeh i povećali su se moji prihodi. Jedna firma mi je ponudila dobar posao u svom sjedištu u Njemaĉkoj. Zbilja sam se obradovao i tako poĉeo sanjati o novom srećnom ţivotu. Pozvao sam majku da ţivi kod mene. Ona nije htjela da me ometa i rekla mi je: ,Sine, ja nisam nauĉila da ţivim lagodno‟, bila je njena sedma laţ.
Kako je vrijeme prolazilo, majka je sve više starila i ubrzo je oboljela. U tim teškim trenucima neko joj je morao pomagati. Šta sam mogao da uradim kada su izmeĊu mene i moje voljene majke bile mnoge drţave? Ostavio sam sve i vratio se kući. Majku sam zatekao u postelji. Kada me je ugledala, pokušala je nasmijati se. Srce mi se cijepalo jer je bila iscrpljena i slaba. Nije to bila ona majka koju sam poznavao... Suze su se poĉele slivati niz moje obraze, ali me i tada pokušala utješiti rekavši: ,Sine, ne plaĉi, ja ne osjećam bol‟, bila je to njena osma i posljednja laţ.”
Literarna sekcija
 
MASKENBAL
 
U našu školu su 11. maja umjesto prvaka, drugaka, trećaka, ĉetvrtaka i petaka na nastavu došli roboti, vilenjaci, bubamare, kokiĉar, jedna knjiga, više klovnova, kauboja, Sneţana, Pipi Duga Ĉarapa i drugi šaren svijet − njih oko 640. Uzrok tome je Školski maskenbal, na kojem je dodijeljeno 35 diploma za najuspješnije maske u više kategorija. Dodijeljena je i po jedna specijalna nagrada za svaki razred. Ove maske su predstavljale našu školu na gradskom maskenbalu pod nazivom „Na krilima mašte“, koji je organizovala JU Djeĉji savez (26. maja, Trg Republike). Tamo su nagraĊeni naši uĉenici: Marko Mitrović (1. mjesto za najmaštovitiju masku), Maša Šljukić (2. mjesto za najbolju masku), Lidija Vujadinović (1. mjesto za najoriginalniju masku) i Aleksandra Pavićević (2. mjesto za najoriginalniju masku). PrvonagraĊenima u svim kategorijama obezbijeĊen je sedmodnevni boravak na Veruši, a ostalim nagraĊenima poklonjene su igraĉke.
Moja majka, rad Ljubice Ivanović (5 god) koja će u septembru 2012. godine postati Ċak naše škole
 
MEĐUNARODNI DAN BORBE PROTIV AIDS-a
 
Na Međunarodni dan borbe protiv AIDS-a, 1. decembra, uĉenici naše škole su uz pomoć nastavnice Danke Vukĉević napravili znaĉke od crvene trake koje su simbol ove borbe. Znaĉke su toga dana nosili i uĉenici i nastavno osoblje. Za uĉenike osmog razreda odrţano je edukativno predavanje o simptomima, naĉinima prevencije i prenošenja ove opake bolesti. Predavanje su vodili volonteri organizacije Crveni krst. Volonteri su, takoĊe, dijelili informativno-edukativni materijal.
Isidora Pavićević, VIII-1
 
MEĐUNARODNI DAN KNJIGE I AUTORSKIH PRAVA
 
U našoj školi je povodom Međunarodnog dana knjige i autorskih prava, 23. aprila 2012. godine, organizovana akcija prikupljanja knjiga za školsku biblioteku. Akciju su organizovali ĉlanovi literarne i novinarske sekcije, sa nastavnicama Majom Ivanković i Jasnom Ivanović, uz saradnju sa bibliotekarom Škole Dragišom Ivanovićem. Akcija je najavljena i ispraćena radio emisijom „Šapni mi, šapni“, a u njoj su uĉestvovali uĉenici od prvog do devetog razreda, a prikljuĉili su se i neki nastavnici. U holu Škole su bili postavljeni štandovi na kojima su knjige sakupljane. Bili su izloţeni i likovni radovi inspirisani motivima iz proĉitanih knjiţevnih djela.
Akcija je prošla i više nego uspješno. Prikupljeno je oko 400 knjiga, meĊu kojima najviše školskih lektira i enciklopedija. Ovom akcijom uĉenici su dali svoj doprinos bogaćenju naše biblioteke. Nadamo se da će ova akcija prerasti u tradiciju.
Branislav Šćepanović, VIII-5
 
DAN PLANETE ZEMLJE
 
Naša škola je u saradnji sa Centrom za prava djeteta, JP Zelenilo i Đaĉkim parlamentom Glavnog grada obiljeţila Dan planete Zemlje, 22. aprila i organizovala akciju ĉišćenja obliţnjeg parka koji je uništen usljed snaţnog vjetra. Centar za prava djeteta je Školi poklonio više razliĉitih sadnica, koje su uĉenici osmog i devetog razreda sa svojim razrednim starješinama iskoristili u uljepšavanju eksterijera Škole. JP Zelenilo je našim uĉenicima pomoglo radnom snagom i struĉnošću. Iako vrijeme nije bilo najpogodnije, blaga kiša nije mogla omesti radnu akciju. Najviše paţnje je posvećeno saĊenju mladog kedra, darovanog generaciji koja ove godine završava svoje osnovno obrazovanje. Uĉenici su bili veoma zadovoljni, što zbog generacijskog drveta, što zbog zapoĉinjanja male tradicije, pa im nije nedostajalo kreativnosti u ukrašavanju i imenovanju drveta. Poslije mnogobrojnih predloga, jednoglasno su se sloţili da drvo stanuje u našem dvorištu pod imenom Dragiša. Za dobro raspoloţenje je bio zaduţen di-dţej Đozi koji je prisutan na svim našim akcijama i pozicioniran iza miksete. Dakle, bili smo vrijedni i zaista se lijepo proveli.
Nikolina Dabetić, IX-6
 
DAN ZA LJUBAV
 
Sveĉana dodjela diploma „Luĉa“ i proslava povodom Dana škole odrţale su se 2. juna u holu naše škole. Direktor Škole Niko Raiĉević je u uvodnom govoru pozdravio uĉenike koji su ove godine završili osnovnoškolsko obrazovanje. Posebne ĉestitke uputio je dobitnicima diplome „Luĉa“, kojih je u ovoj generaciji bilo dvadeset i ĉetvoro: Mitar Šimun, Jelena Simonović, Miloš Gogić, Jelena Prelević (IX-1), Ţelidrag Vuković, Bojana Kljajević, Aleksandar Radiĉević, Dragana Đukić, Sara Lubarda (IX-2), Katarina Strugar, Miloš Popović, Azra Barjaktarević, Jovana Belojević (IX-3), Andrija Rašović, Nikolina Ĉabarkapa, Isidora Šćepanović (IX-4), Maja Bubanja, Ljubica Smolović, Milena Pajović, Aleksandra Gaĉević (IX-5), Nikolina Dabetić, Milena Boţović, ĐorĊe Đekić i Savo Milaĉić (IX-6). Đakom generacije proglašena je Isidora Šćepanović. Naše „luĉonoše“ su od Škole na dar dobili vrijedne knjige.
Program povodom Dana škole pod nazivom „Dan za ljubav“ pripremile su nastavnice: Melita Strugar, Marija Fatić, Jasna Ivanović, Aila Šoškić, Danica Novaković, Amela Nikoĉević i Rada Konjević.
Program se sastojao od taĉaka:
- Jelena Laban je uz pratnju hora izvela pjesmu „Unchain my heart“;
- NaĊa Radojević je recitovala pjesmu „Zaljubljeni mama i tata“;
- Nikolina Ĉabarkapa je otpjevala pjesmu na ruskom jeziku „Kaлинка“;
- Јаna Vujisić je recitovala pjesmu „Ljutito meĉe“;
- uĉenici drugog razreda su pjevali i igrali uz kompoziciju „Mali slonovi“;
- ĉlanovi dramske sekcije, uĉenici VIII-6, izveli su dramsku igru „Lidija i njeni udvaraĉi“; - AnĊela Radonjić recitovala je svoju pjesmu „Ljubav“; - uĉenica Ana Jeknić je napisala dramsku igru „Sluĉaj za psihijatra“, koju su izveli njeni drugari iz VIII-2; - Ana Prelević je na engleskom jeziku govorila pjesmu „For my best friend“; - Katarina Popović recitovala je na francuskom jeziku pjesmu „Tous en classe“; - hor uĉenika starijih razreda pjevao je pjesmu „Sinoć kad te videh, Zone“; - uĉenici IX-3 izveli su dramsku igru „Vukašin, Vukosava i dva ţiranta“; - splet folklornih igara iz Crne Gore izveli uĉenici koje su spremale Ivana i Dragana Vuković. Škola je vrijednim knjigama nagradila zasluţe uĉenike: - Stefana Kneţevića, za osvojeno ĉetvrto mjesto u poznavanju ruskog jezika na Drţavnom takmiĉenju u znanju; - Ljubicu Smolović za osvojeno treće mjesto na regionalnom Konkursu literarnih radova; - Janu Vujisić za osvojeno drugo mjesto na Opštinskom takmiĉenju recitatora; - NaĊu Radojević za osvojeno treće mjesto na Opštinskom takmiĉenju recitatora; - AnĊelu Radonjić za zapaţeno uĉešće na meĊunarodnom festivalu djeĉije poezije „Djeĉije carstvo“; - ekipu koja je osvojila prvo mjesto na Opštinskom takmiĉenju u pruţanju prve pomoći; - ekipu koja je osvojila treće mjesto na Opštinskom takmiĉenju „Šta znaš o saobraćaju“.
Izraţena je zahvalnost Centru za prava djeteta koji je Školi poklonio sadnice ukrasnog bilja za ureĊenje školskog dvorišta, porodici Joka i Branke Petranović koja je školskoj biblioteci poklonila oko 150 knjiga, kao i uĉenicima i nastavnicima koji su na Dan knjige prikupili oko 400 knjiga za školsku biblioteku.
(Novinarska sekcija)
IX-6
Vasilije Pavićević
Vuk Popović
Anđela Raković
DIPLOMA LUČA
U ŠKOLSKOJ 2012/13. GODINI
IX-1 Sanja Golubović Anđela Radonjić Teodora Tapušković IX-2 Ana Jeknić Blažo Popović
Nikola Popović
IX-3
Petar Petrušić
IX-4 Nevena Bujišić Jelena Laban Nikola Mumin Vuko Popović Mija Čabarkapa IX-5
Jovana Rajković
Branislav Šćepanović
 
 
ĐAK GENERACIJE
 
Uĉenica devetog razreda Nikolina Ĉabarkapa razgovarala je sa svojom vršnjakinjom Isidorom Šćepanović, koja je proglašena Ċakom generacije 2011/12. god. Isidora je veoma talentovana. Dobro recituje, crta, ali najbolje od svega joj ide fotografisanje. Kada si poĉela da se baviš fotografijom i odakle to interesovanje? Ne mogu reći tačno, ali otprilike prije četiri-pet godina. Fotografija je česta tema u mojoj porodici, tako da inspiracije ima dosta. To ne vidim kao poseban talenat, jednostavno sam razvijala oko za kadar, primjećivala ono što ljudi uglavnom i ne primijete, a to je najvaţnije. Najveću podršku mi daje otac. Očeve sugestije, primjedbe i pohvale su mi najznačajnije. Da li si uĉestvovala na nekom takmiĉenju?
Učestvovala sam na takmičenju meĎunarodnog časopisa Nacionalna Geografija, u temi ,Priroda’. Radilo se o refleksiji drveća u vodi Skadarskog jezera. Osvojila sam prvo mjesto u Crnoj Gori. Rad je išao dalje, u Vašington, ali tamo je već konkurencija bila velika.
Ĉime se još baviš?
Bavim se recitovanjem, dva puta sam na Opštinskom takmičenju osvojila prvo mjesto. Povodom toga, često sam gostovala na radiju i televiziji, pa na taj način predstavljala i svoju školu, koja me je za te uspjehe prošle godine nagradila desetodnevnim putovanjem u Moskvu. Bavim se i skijanjem, ali ne takmičarski.
Da li ćeš nastaviti da se baviš fotografijom? Koji je tvoj moto i poruka za drugare?
Ne mislim da će mi to biti profesija, prije hobi. To je odličan razlog povremenog odlaska u prirodu. Fotografija je lijepo provedeno vrijeme. Izvor Morače (Isidorina omiljena fotografija) PAŢNJA, RECITUJEM!
JU Djeĉji savez je u subotu, 5. maja, u Velikoj sali KIC-a „Budo Tomović“ organizovala Opštinsko takmiĉenje recitatora, pod nazivom „Naš grad – prijatelj djece“, gdje su se takmiĉili uĉenici osnovnih škola u tri kategorije. Našu školu su na takmiĉenju predstavljali: NaĊa Radojević (I-1), Jana Vujisić (V-5) i AnĊela Radonjić (VIII-1). Njihovom talentu u izraţajnom govorenju pomagao je rad s nastavnikom Dragišom Ivanovićem koji ih je pripremio za takmiĉenje. Po uspješnom nastupu, našim recitatorima dodijeljeno je treće mjesto u prvoj kategoriji (NaĊa Radojević) i drugo mjesto u drugoj kategoriji (Jana Vujisić).
Ocjenjivaĉi na tekmiĉenju su bili profesori crnogorskog – srpskog, bosanskog, hrvatskog jezika i knjiţevnosti (mr Nela Savković-Vukĉević, Bogić Rakoĉević i Gordana Vukĉević), pisci za djecu (Dragiša Jovović, Slobodan Vukanović i Dušan Đurišić) i dramski umjetnici (Ivona Ĉović, Davor Dragojević i Dijana Dragojević).
Novinarska sekcija
 
 
ВЫ ГОВОРИТЕ ПО-РУССКИЙ?
 
Naša novinarka Anđela Radonjić razgovarala je s Stefanom Kneţevićem iz IX-1 i Nikolinom Čabarkapom iz IX-4, povodom njihovog ovgodišnjeg uĉešća na Drţavnom takmiĉenju u poznavanju ruskog jezika, odrţanom u utorak, 13. 3. 2012. god. Stefan je sa 109 bodova osvojio ĉetvrto mjesto, a Nikolina se sa 83 bodova plasirala na jedanaesto mjesto. Napominjemo da je prvonagraĊena uĉenica Anita Šabotić (Berane) imala 116 bodova.
Ti, Nilkolina, sigurno ne bi imala problema u sporazumijevanju kada bi otišla u Rusiju?
В некотором смысле вы правы. Я, конечно, не освоилa все слова.
Pretpostavljam da ruski uĉiš sa posebnom ljubavlju. Otkuda ta ljubav prema ovom jeziku?
С тех пор как я началa учить его, что любовь родилась. Особенно мне понравился их народные песни. Кроме того, мне понравилось, потому что это тяжелый, а также элегантный язык.
Stefane, koliko su trajale pripreme za takmiĉenje?
Около двух месяцев.
Ko je bio tvoj mentor i ko ti je pomagao u pripremama?
Учитель который готовился Рада Коневич.
Nina, da li su pitanja bila teška i da li si moţda imala tremu?
Вопросы были тяжолые.A у меня былa положительные колебания.
Kako je izgledalo takmiĉenje? Bilo bi lijepo da ukratko doĉaraš atmosferu koja je tamo vladala.
Когда он только начал, я почувствовал странное. Сердце действовалo, как будто он хочет выйти на улицу. После того как я расслаблен. Мы встретились с детьми из других школ. Они все с улыбкой на лице. В ходе конкурса было молчание. В конце все это было хорошо.
Stefane, šta ti se ĉini da li je konkurencija bila jaka?
Конкуренция была сильнaя. Оттенки только было под вопросом.
Nina, kako si se osjećala kada si saznala šta si postigla?
Так что я былa счастливa, но всегда можно сделать лучше.
S obzirom na to da si u devetom razredu, Nina, vjerovatno već razmišljaš o srednjoj školi, da li si već donijela odluku u koju ćeš se od njih upisati?
Я думаю, я поступил в медицинскую школу, которая позже иметь возможность изучать химию что мне нравится.
Stefane, kakva su tvoja oĉekivanja vezana za srednju školu?
Я не знаю, я очень настойчивый человек, поэтому я определенно все еще быть хорошим учеником.
Nina, da li si razmišljala da studiraš ruski jezik?
Конечно, я думал, просто потому что я люблю этот язык. Но в связи с ситуацией в Черногории, я ищу работу, которая будет хорошо оплачиваться в моем будущем.
Nikolina, Stefane, hvala, pardon, спосибо, na razgovoru i ţelim vam da jednog dana otputujete u Rusiju, usavršite znanje i upotrijebite ga na najbolji naĉin.
 
Raspored časova
 
RADIONICE, SEMINARI, PREDAVANJA
 
Za uĉenike devetog razreda naše škole ove je školske, kao i prošlih godina, odrţan niz gostujućih predavanja srednjih škola, sa ciljem upoznavanja sa programom i naknadnim mogućnostima zaposlenja i profesionalne orjentacije. Takođe, u dvije sesije organizovana je radionica „Profesionalna orjentacija“, koju su vodile nastavnice: Ana Đelević, Rada Pavlović i Jelena Bleĉić, a prisustvovali su i direktor Škole, školski psiholog i pedagogica. Radionica je imala za cilj da se kroz igru i ispoljavanje kreativnosti sagledavaju sposobnosti i sklonosti uĉenika, što će pomoći boljem razumijevanju mogućnosti u daljem školovanju.
U okviru programa „Profesionalni razvoj na nivou Škole“ ostvarene su aktivnosti:
 Na nivou aktiva hemije/bilogije je odrţana prezentacija na temu „Procjenjivanje i ocjenjivanje u nastavi“. Prezentaciju je odrţala Danka Vukĉević, nastavnica biologije.
 Odrţana je prezentacija nastavnicima razredne i predmetne nastave na temu „Zlostavljanje i zanemarivanje djece“ od strane školske pedagogice Edite Šabotić. Obuhvaćene su teme:
- zlostavljanje i zanemarivanje djece;
- nasilje moderne tehnologije;
- faktori rizika, indikatori i posljedice zlostavljanja i zanemarivanja;
- uloga škole u identifikovanju nasilja;
Predavanju je prisustvovalo 65 nastavnika.
 Za aktiv fiziĉkog vaspitanja odrţana je prezentacija na temu „Praćenje, provjeravanje i ocjenjivanje u nastavi fiziĉkog vaspitanja“. Prezentaciju je pripremio i odrţao Dragan Rajĉić, nastavnik fiziĉkog vaspitanja.
Nastavnici fiziĉkog vaspitanja, kao i nastavnici razredne nastave, upoznati su sa temama koje su obrađene na seminaru, a zadatak na nivou aktiva je da urade Plan nastave fiziĉkog vaspitanja od prvog do devetog razreda, u saradnji sa nastavnicima razredne nastave, kao i da donesu Pravilnik o ponašanju uĉenika na ĉasu fiziĉkog vaspitanja.
 21. decembra 2011. godine odrţana je prezentacija na temu „Matematika za uĉitelje“. Prezentaciju su pripremile uĉiteljice: Milada Miliĉić, Tanja Ivanović, Jelena Kovaĉević i Biljana Prelević, a odrţala je, na nivou razredne nastave, uĉiteljica Milada Miliĉić. Teme predavanja su bile:
- kreativnost uĉitelja u nastavi matematike;
- šta znaĉi biti kreativan uĉitelj/nastavnik;
- razni tipovi zadataka koji se mogu zadavati u nastavi matematike (na koji naĉin se moţe pristupiti njihovom rješavanju);
- matematiĉki varvarizmi;
- predstavljen je didaktiĉki komplet „Nova matematika 1“.
 23. decembra 2011. god, na sastanku aktiva engleskog jezika odrţana su predavanja na temu „Procjenjivanje i ocjenjivanje u nastavi engleskog jezika“, kao i „UvoĊenje evropskog jeziĉkog portfolija za uĉenike III ciklusa osnovne škole“, koja su pripremile nastavnice Natalija Backović, Natalija Nikolić i Slobodanka Bakić.
 24. februara 2012. god. odrţano je predavanje za aktiv engleskog jezika na temu „Procjena znanja usmene komunikacije na engleskom jeziku na kraju III ciklusa osnovne škole prema standardima Zajedniĉkog evropskog okvira za ţive jezike“. Predavanje je odrţala nastavnica Natalija Nikolić.
 7. aprila 2012. god. nastavnica mr Miluša Bakraĉ i uĉiteljica Anita Marković su odrţale u Školi okrugli sto na temu „Scenska i dramska pedagogija“. Uĉešće na okruglom stolu su uzeli aktivi prvog, drugog, trećeg, ĉetvrtog i petog razreda (27 uĉitelja/ica i 3 vaspitaĉice), aktiv crnogorskog − srpskog, bosanskog, hrvatskog jezika i knjiţevnosti (5 nastavnica), Edita Šabotić, koordinator za PRNŠ i Niko Raiĉević, direktor Škole.
Nastavnice su prenijele iskustva sa seminara, dostavile materijal preuzet od Petra Pejakovića i praktiĉno primijenile nekoliko igara. Svi prisutni su se u poĉetku predstavili uz karakteristiĉan pokret tijelom. Nakon toga su primijenile igre: „Pitanje − suprotan odgovor”, „Istinita priĉa”, glumu na osnovu zadate radnje (u frizerskom salonu) i na kraju igru „Fotografija”, odnosno „Odraz u ogledalu”. Edita Šabotić, školska pedagogica
Sa seminara “Scenska i dramska pedagogija”; igra “Odraz u ogledalu”
 
 
OSNAŽIVANJE PORODICA
 
U našoj školi se u martu 2012. realizovao projekat Program osnaţivanja porodica, ĉiji je cilj jaĉanje i unapređenje kapaciteta porodica u okvirima usmjerenog roditeljstva, kako bi se sprijeĉili problemi širenja HIV/AIDS-a, kriminala i narkomanije. Program je pohađalo dvanaest uĉenika sedmih i osmih razreda naše škole, kao i njihovi roditelji. Aktivnosti su bile radioniĉarskog tipa i to po grupama: sesije za mlade, sesije za roditelje i porodiĉne sesije. Neke od tema sa kojima su se uĉesnici susreli su: promjene, problemi i stresovi kod mladih, ciljevi i snovi mladih, vrijednost roditeljske ljubavi i postavljanje granica (pravila), izgrađivanje pozitivnih odnosa unutar porodice, jake strane porodica, zabavne porodiĉne aktivnosti, umijeće slušanja i prepoznavanja osjećanja, vještine koje pomaţu mladima kod vršnjaĉkog pritiska.
Program se odvijao kroz raznovrsne i interesantne igrovne aktivnosti, igranje uloga i simulacije problem − situacija, što je ĉesto bilo propraćeno smijehom i aplauzima. Tokom projekta je vladala pozitivna atmosfera, a kako se program bliţio kraju, djeca su bila tuţna što to prijatno i korisno druţenje neće trajati malo duţe. Na kraju je prireĊeno skromno slavlje, pa se uz gitaru, tortu i kolaĉe proslavilo ono u ĉemu su svi uţivali ĉitav mjesec.
Ovaj program su pripremili i vodili obuĉeni facilitatori: Sonja Mugoša (uĉiteljica OŠ „Vlado Milić“), Jasna Lješković (nastavnica fiziĉkog vaspitanja OŠ „Dr Dragiša Ivanović“) i Mihailo Bastać (psiholog OŠ „Dr Dragiša Ivanović“). Pored voditelja, u projektu su uĉestvovali: nastavnica istorije Valentina Kneţević, pedagog Škole Edita Šabotić i pomoćnica direktora Zdenka Mišković. Projekat se realizovao u saradnji sa nevladinom organizacijom CAZAS.
Mihailo Bastać, školski psiholog
 
NA ČASU KOD  UČITELJICE MILADE MILIČIĆ
 
Kao ĉlanovi novinarske sekcije prisustvovali smo jednom veoma interesantnom ĉasu u našoj školi. Naime, u pitanju je bio ĉas crnogorskog – srpskog, bosanskog, hrvatskog jezika i knjiţevnosti u odjeljenju IV-7, kod uĉiteljice Milade Miliĉić. Ĉasu su prisustvovale uĉiteljice ĉetvrtog razreda, kao i školska pedagogica Edita Šabotić. Tog dana se obraĊivala nastavna jedinica Glagoli.
Na samom poĉetku ĉasa uĉiteljica je izvela nekoliko uĉenika, dobrovoljaca, koji su imali zadatak da odglume situaciju zadatu na ceduljici koju su izvukli iz vrećice. Ostali uĉenici su trebali da formulišu reĉenicu na osnovu onoga što su vidjeli, pa su tako i napravili zapis na tabli: Nikola igra/ Mijat jaše konja/ Jovan peca ribu/ Miloš diriguje. Dobili su dalje zadatak da od zapisanih rijeĉi pronaĊu i podvuku one koje oznaĉavaju radnju, te su tako istakli rijeĉi: igra, jaše, peca i diriguje. Zakljuĉili su da podvuĉene rijeĉi pripadaju glagolima.
Uĉiteljica je najavila da će se na tom ĉasu bliţe upoznati sa rijeĉima koje oznaĉavaju radnju – glagolima, a zatim proĉitala tekst narodne pjesme Ja sam čudo vidio:
Puţ i vo se tuku,
koze kola vuku,
svinja brke suče,
mačke račun uče,
konj na grani spava,
zec put preorava,
vuk na drumu prosi,
a mrav bure nosi,
roda ţabe sluţi,
miš se s mačkom druţi.
Uĉenici su sa lakoćom pronašli sve rijeĉi koje oznaĉavaju radnju, ali oko jedne nijesu bili sigurni – spava. Uĉiteljica je zatim prikazala dio teksta Djed:
Djed je ostario, povio se u leĎima... Po cio dan je sjedio i drijemao na klupi ispod stare kruške. Mama je mnogo brinula, oči su joj se crvenile od
plača i nespavanja. Baka mi je govorila da se ne plašim. Djeda ne boluje, samo se suši kao trava. I ja sam ţelio, ja sam se nadao da će djeda ozdraviti i još dugo ţivjeti.
Nakon razgovora o tekstu, uĉenici su zakljuĉili da glagoli ne oznaĉavaju samo radnju koju neko vrši, već i stanje u kojem se neko nalazi.
Uĉiteljica je proĉitala još jedan tekst, koji je takoĊe bio prikazan preko projektora:
Zazimjelo je iznenada. Napolju se gotovo i smračilo. Počelo je da snijeţi, a zatim je vejalo sve gušće i gušće, kao iz nekog nevidljivog sita. Duvalo je neprestano. A onda se naglo izvedrilo, pa se opet naoblačilo. Smrkavalo se kada je ponovo počelo da sipa.
Analizirajući tekst došlo se do još jednog zakljuĉka i definicije: rijeĉi koje oznaĉavaju zbivanje, tj. šta se zbiva ili dešava, takoĊe su glagoli. E, sada je trebalo i primijeniti to znanje. Uĉiteljica je podijelila svim uĉenicima po jednu listicu, a na svakoj od njih je bio napisan jedan glagol. Oni su trebali da formiraju tri grupe: grupu koja oznaĉava glagole radnje, grupu koja oznaĉava glagole stanja i grupu koja oznaĉava glagole zbivanja. Dozvoljeno im je bilo da se konsultuju sa drugom ili drugaricom. Bilo je malo zabune oko glagola stanja i zbivanja, ali pomoć drugova nije izostala, pa su se brzo formirale tri ujednaĉene grupe. Svi su bili oduševljeni kada je najavljen kviz. Prvi zadatak je bio zajedniĉki za sve grupe: Ponovo paţljivo pogledaj isječak crtanog filma i zapiši sto više glagola radnje, stanja i zbivanja. Paţljivo su gledali i smijali se ĉuvenom Sofroniju i sinku u animiranom filmu Ko me je vukao za jezik, a zatim su prionuli na crtanje tabela i razvrstavanje glagola. Nastala je prava borba ko će izdvojiti što više glagola. Sve grupe su odliĉno riješile zadatak, jer su, pored toga što su izdvojile glagole, i potpuno ih pravilno razvrstale. Grupa koja je oznaĉavala stanje je za nijansu bila bolja od ostalih grupa jer je navela najveći broj primjera. Drugi zadatak je bio mnogo jednostavniji. Rješavan je u radnoj svesci, i svaka grupa je imala drugaĉiji zadatak: - (grupa glagoli radnje) koji glagol ne pripada grupi: smrkava se, rominja, piše, ţubori, provijava; - (grupa glagoli stanja) koji glagol ne pripada grupi: voli, misli, grmi, stoji, diše; - (grupa glagoli zbivanja) koji glagol ne pripada grupi: sprema, siječe, vozi, kuva, brine. Naravno, sve grupe su riješile zadatak bez greške. Treći zadatak je bio razliĉit za sve grupe, od imenica su trebali napraviti glagole, a zatim odrediti vrstu (npr. klizaljke/ klizati/ radnja; oblak/ oblaĉiti/ zbivanje) i od pridjeva izvesti glagole, pa reći kojoj grupi pripadaju (npr. nasmijan/ smijati/ stanje). Zadatak nije bio teţak, ali su se predstavnici grupe koja je oznaĉavala stanje zbunila oko pretvaranja pridjeva razbijen, pa su se grupe izjednaĉile po broju poena. Sa velikim nadama su krenuli u rješavanje ĉetvrtog zadatka: napiši glagole sa sličnim značenjem: (grupa glagoli radnje) kako sve moţe da se gleda; (grupa glagoli stanja) kako sve moţe da se govori; (grupa glagoli zbivanja) kako sve moţe da se jede. Sve grupe su se odliĉno snašle, ali je bio vrlo neujednaĉen broj ponuĊenih rješenja, pa je voĊstvo preuzela grupa glagoli zbivanja. Peti zadatak je bio rješavanje osmosmerke (sa glagolima) u radnoj svesci, pri ĉemu je najavljeno da će samo grupa koja prva doĊe do rješenja dobiti poene. Zvuĉalo je kao veoma lak zadatak, ali su sve grupe puno vremena potrošile na njegovo rješavanje, dok se na kraju nije javio predstavnik grupe glagoli zbivanja sa taĉnim rješenjem. Šesti zadatak je bio veoma inspirativan: napiši obavještenje o cirkuskoj predstavi koja će se odrţati u tvom gradu, ali pri tome naznači kako će ko nastupati (npr: Tigrovi skaču kroz vatreni obruč...) Uţivali smo dok smo slušali sastavljena obavještenja, ali nas je posebno oduševio oglas grupe glagoli radnje: Dragi graĎani, Danas će se odrţati cirkuska predstava. Nastupiće majmuni koji pletu, slonovi koji plešu, balerine koje prave piruete po ţici, klovnovi koji zasmijavaju do suza, lavovi koji piju vodu pomoću slamčica i tigrovi koji pjevaju. DoĎite u cirkus na Zlatici, kod Osnovne škole „Dr Dragiša Ivanović“, u 18h. Dobrodošli! To je ujedno bio i poslednji zadatak kviza. Uĉiteljica je bila veoma zadovoljna, jer su uĉenici odliĉno snašli u svim zadacima, ali posebno je srećna bila grupa glagoli zbivanja koja je bila pobjednik ovog kviza. Uĉenici su prepisali zapis sa table, zadat im je i domaći zadatak, a zatim je završetak ĉasa obiljeţen igrom Lanac riječi. Jedan uĉenik izgovori jedan glagol, npr. učim. Sledeći se nadovezje glagolom koji poĉinje poslednjim glasom tog glagola (misli) i tako redom. Svi smo bili zanešeni igrom kada je zazvonilo školsko zvono. Ţao nam je bilo što ĉas nije trajao duţe, ali moţemo reći da smo zaista uţivali i da smo se sa osmijehom rastali od odjeljenja IV-7 i njihove uĉiteljice.
Novinarska sekcija
 
SKICE SA ČASOVA  ZDRAVI STILOVI ŽIVOTA
 
Na ĉasu nastavnice Marije Kojić, u odjeljenju VIII-4, uĉenici su imali cilj da shvate znaĉaj zdrave ishrane za opšte zdravlje, vaţnost poštovanja principa pravilne ishrane i aktivnim uĉešćem prezentuju poremećaje i najĉešće bolesti koje izaziva nepravilna ishrana.
Prisustvo ĉasu: ĉlanica aktiva i školska pedagogica.
 
MATEMATIKA
 
Uĉenici šestog razreda, podijeljeni u tri grupe, rade izloţbeni pano na temu „Zanimljiva matematika“ na ĉasu dodatne nastave koju vodi nastavnica Jelena Ostojić.
 
HEMIJA (jedan od zidnih panoa uĉenika nastavnice Nevenke Maraš)
 
PRIRODA I DRUŠTVO
 
Na ĉasu u odjeljenju I-1 koje vodi uĉiteljica Mila Marković i vaspitaĉica Svetlana Raiĉević, uĉenici su uoĉavali važnost održavanja redovne higijene tijela, što im je na modelu zuba i desni objašnjavao stomatolog Milinko Labović. Ĉasu su prisustvovali ĉlanovi aktiva prvog razreda i
školska pedagogica.
 
 ŠKOLSKA RADIO (E)MISIJA
 
„Šapni mi, šapni“ je naziv školske radio emisije koja je u ovoj godini emitovana dva puta nedeljno (utorkom i ĉetvrtkom) u trajanju od pet minuta. Emisija je, pored dešavanja u Školi, pratila kalendar svjetskih dana. Tako je Škola informisana o: Danu ljubaznosti, Danu prava djeteta, Danu ljudskih prava, Danu voda i planina, Danu ljudske solidarnosti, Danu ţena, Danu kulture, Danu planete Zemlje, Danu knjige i autorskih prava i drugima. Emisiju su ureĊivali i vodili ĉlanovi novinarske sekcije. U nekoliko navrata bili su i sami gosti djeĉije radio emisije „Radoznalica“ na Radiju Crne Gore, ĉiji je stalni voditelj ĉlan novinarske sekcije naše škole AnĊela Radonjić. Radio emisijom su pokretane mnoge zanimljive teme. Evo kako smo se radio emisijom oprostili od generacije koja je ove godile završila deveti razred: Šapni mi,