Strahinja Matijević u Banja Luci

Na III međunarodnom festivalu dječije poezije u Banja Luci, Strahinja Matijević je osvojio drugo mjesto.

 

RECEPT ZA TORTU „DRUGI PJESNIK U JEVROPI“

1. Mama, mamica, keva-zlica, koja umesto PC i Sony Playstation igrica kupuje knjige, knjige i samo knjige. Šmrc, šmrc, šmrc.. Na kraju, silom prilika zavolite pisanu reč.
2. Učiteljica Svetlana, Seka, LanaSvet... E, njoj je čas matematike isto što i sveta krava za Induse, ali ipak progleda kroz prste kada na „presvetoj matematici“ sklepate stihove.

 

3. Mišo Ćaćinović; Gaša... piše, poeziju, prozu... I šalje rad učenika, čiju tehniku pisanja grafolozi nazivaju švrako-brljo-nogo-pis, na konkurs.
4. Razredna Jelena Gea... Ona je ekspert za određivanje najkraće rute do Banja Luke: „Od Humboltove kolibe prva levo, pa malo pravo do Galileovog sokačeta, a onda desno Mlečnim putem... Hmmm....

  
5. Ljilja od Kembridža, English Lady. „To case, or not to case, take to Banja Luka your briefcase“!
6. Vanja Šainović, Ana, Marko, Sara, Igor, Barbara, Tamara, Nikola, Tijana, Kristijan, Isidora, Saša, Kristina, Goran, Nina, Mitar, Katarina, Luka, Jovana, Stefan, Dijana, Nikša, Vanja Vukčević, Nemanja, Marijana i Jelena, moje VI/2. Najbolji drugari, konzumirati druženje u neograničenim količinama.		  
Tako sam ja došao do Banja Luke, prelepog grada na reci Vrbasu.
Nisam mnogo razmišljao o nagradi, ali kada mi je organizatorka festivala rekla da sam ja njen favorit, počeo sam da se nadam, sticao samopouzdanje. To je kratko trajalo, jer kako su ostali takmičari recitovali, meni se činilo da je moja pesma najgora...

 		  
U pomoć, neka me neko izbavi odavde!!! Pogledam u nastavnika Mišu, mislim da mi ne bi dozvolio da pobegnem. Dišem duboko, srce mi je u grlu, skače, iskočiće!!!! Čujem svoje ime...
 
Ne sećam se baš dobro tog trenutka dok sam stajao na bini i recitovao. Kao da to nisam bio ja... E posle toga se sve brzo odvijalo: žiri se povukao da glasa, a Ljubivoje Ršumović, uz čije pesme me je mama uspavljivala kao klinca, je stajao pored mene i bodrio me... Pa, i njie tako loše pisati pesme...

Shvatio sam da želim nagradu, bilo koju, nema veze, samo da je nagrada!!! I konačno, prozivaju doktora za padeže, tj.mene. Ura, jupi, jeeee !!!!
 
Uzimam telefon u ruke i zovem: učiteljicu Seku, razrednu Jelenu, direktoricu Zdenku (ovo malo da dobijem poene da nikada ne zaradim ukor), babe, dedu, ujaka, očuha, tatu, Vanju Šainovića.... Svi se raduju zajedno sa mnom!!! Jedva čekam da dođem u Budvu, da podelim radost sa njima.....
Strahinja Matijević