S.S.Š. "Spasoje Raspopović"

Nakon dobijanja mišljenja naših partnera o mogućim efektima omladinskog rada, bilo nam
je važno ispitati i mišljenje o formalnom priznavanju ovog zanimanja, jer ovom publikacijom pored
predstavljanja modela dobre prakse, želimo pokrenuti pitanje ili javnu raspravu o mogućoj sistematizaciji
radnih mesta za zanimanje omladinskih radnika/ca.
Podaci koje smo dobili pokazuju da je na nivou naših partnera i „saveznika“ u zajednici dobijena potvrda
o potrebi za većim vrednovanjem i priznavanjem ovog zanimanja.
Nekolicina je učesnika/ca u istraživanju svojim odgovorima iskazala mišljenje koje promoviše
neophodnost priznavanja zanimanja omladinskog rada, direktno je povezujući sa značajem omladinskog
rada na širem društvenom nivou, ali i sa značajem koji ova delatnost ima u pogledu razvoja neformalnog
obrazovanja.
Takođe, dobili smo i odgovore koji nam ukazuju da sama delatnost omladinskog rada nije dovoljno
vidljiva i prepoznata u širem društvu, odnosno da iza modela koji realizujemo postoji sistem utvrđenih
standarda u pogledu kompetencija, etičkog i profesionalnog kodeksa, kao i tačno utvrđenih ciljeva i
zadataka, sa kojim je mali broj ljudi upoznat, a posebno predstavnici vlasti i zakonodavaca.
Predstavnici/e stručnih službi dali/e su konkretne odgovore i, kao što smo naveli, argumentacija za
priznavanje ovog zanimanja najviše leži u značaju koji ovakav sistematizovan pristup ima za mladu
osobu na ličnom, ali i na nivou lokalne i šire zajednice.
„Strašno je važno priznati profesiju omladinskog rada i zbog mladih, i zbog zajednice“
„To zanimanje je neminovno i neophodno jer mladi nemaju pored sebe stručna lica koja imaju
prostor i vreme da se bave problemima mladih...“
„Da, jesam za priznavanje, što da ne, ali trebalo bi unapred definisati šta će raditi, gde, kako,
zašto...“
„Da trebalo bi, jer bi sama profesija više mogla da se unapređuje. Važno je da stručnjaci rade
sa mladima, jer treba znati kako prići mladima i kako im pomoći – to se na fakultetu ne
dobija...“
„Svakako da su mladima od velikog značaja i profesori, pedagozi i psiholozi, ali je, čini mi se,
omladinski radnik na neki način bliži tim mladim ljudima (počevši od toga što sa njima radi
neformalnim metodama) pa su oni tako prema njemu otvoreniji, neposredniji, grade jedan
odnos koji je pre svega zasnovan na poverenju. “
„Omladinski radnici su svakako od velikog značaja i u samoj lokalnoj zajednici gde mogu da
se izbore za otvaranje kancelarije za mlade, te omladinskih klubova i na taj način pokrenu i
motivišu mlade na aktivizam. “
„Smatram da bi svaka opština trebala da ima omladinskog radnika, a da njegovo
funkcionisanje bude još više ojačano podrškom škola i promocijom od strane lokalne
samouprave na nastavničkim većima i među direktorima škola.“
„Omladinski radnici treba da teže da ojačaju vaspitnu funciju škola i da ojačaju samu školu
tako što će svoje aktivnosti sprovoditi u školama i gradskim kulturnim institucijama težeći da
one budu održive, animacijom roditelja i nastavnika da u njima učestvuju.“
„Mislim da treba. Dobilo bi se zanimanje na čijem radnom mjestu bi radili ljudi koji bi
sprovodili zakonske regulative i omladinske programe, sa jedne strane, a sa druge strane slušali
potrebe mladih, probleme i prepreke i kroz aktivnosti bliske mladima, podržavali mladu osobu
u njenom odrastanju.“
„Naravno! Time bi društvo dobilo odgovorne i informisane članove zajednice koji bi aktivno
participirali u demokratskom građanskom društvu, donosili odluke i preduzimali odgovornost
za budućnost društva. “
„Omladinski radnici umiju kvalitetno i sistematski da rade sa mladima i adekvatno
odgovaraju na njihove potrebe. Oni rade sa mladima i ohrabruju ih da rade na sebi i preuzmu
društvenu odgovornost.“

Roditelji su takođe svojim iskazima, iz svog ugla predstavili mišljenje o priznavanju ove profesije:
„Omladinskog radnika treba priznati i podržati jer je mnogo lakša i uspešnija saradnja i
razumevanje ako su osobe slične po godinama starosti. Oni su najviše upoznati sa problemima
mladih.“
„Omladinski radnici su po nama ljudi koji promovišu sve ono što zahteva jedna normalna
zajednica i mislimo da je apsolutno dobro što takvi ljudi postoje u našem okruženju stoga
naravno da podržavamo formalno priznavanje tog zvanja.“
„Pokazalo se već i neformalno da vrijedi“
„To koristi svima, treba znati kako razgovarati sa drugima, izvući iz svakog najbolje, a to ne
može svako“
„Stalno bi se nešto organizovalo, radilo, pokrenula bi se omladina i onda bi se zajednica
unapredila, jer uvek postoji nešto što treba popraviti, korigovati“

Priznavanje profesije/zanimanja omladinskog rada bilo bi jedan od pokazatelja sistematske,
sveobuhvatne brige društva za mlade i organizovane adolescencije, te da ujedno i uspostave kvalitete
rada sa mladima kroz neformalno obrazovanje. Omladinski rad ima formalano akademsko obrazovanje
u obliku dodiplomskih studija, ima svoju metodologiju, filozofiju, svrhu, kvalitet rada i profesionalnu
etiku, stoga omladinski rad zaslužuje da bude priznat kao zanimanje koje je komplementarno drugim
profesijama koje se bave mladima.