14.12.2008
Prema podacima EPA poznato je oko 5 miliona hemijskih supstanci od kojih je tek jedna stotina oporezovana, a svake godine se sintetiše do 1000 novih hemijskih proizvoda. Iz ovoga zaključujemo da ne postoji dovoljno poznavanje toksičnih efekata tih proizvoda, kako bi se ti efekti mogli preduprediti. Istoriju industrijskog progresa pratili su brojni hemijski akcidenti. ILO je registrovao 1990. oko 1000 većih hemijskih akcidenata.
Najkritičnije godine prošlog veka bile su 1981. (Sajgon), 1984. (Bopal) i 1986. (Bazel); do najviše akcidenata došlo usled ekplozija gasa; naveći broj mrtvih bio 2 500 a povređenih cak 20 puta više.
Posle nesreće u Sevezu 1976. (na sreću nije bio radni dan) EU je usvojila Sevezo direktivu: dokument za pripemu, prevenciju i odgovor na hemijske akcidente. „Sevezo vodič“ je 1988. dopunjen APELOM, kojim su posebno razrađeni elementi za formiranje: kriterijuma za procenu lokalne pripremljenosti, plana za odgovor u slučaju akcidenta i matrice za evaluaciju takvih planova. SAD i Kanada su usvojili program „Briga za odgovornost“.
Istovremeno se radilo i na proceni rizika od prisustva štetnih i opasnih hemikalija, a Evropska federacija za hemijsko inženjerstvo 1985. pravi uputstvo „Analiza rizika u procesnim industrijama“. Pored toga se razvila i Kvantitativna analiza za hemijske procese.
Naša zemlja je prihvatila stragiju WHO „Zdravlje za sve do 2000. godine“. U našoj zemlji je najveći broj akcidenata bio praćen požarom, eksplozijom i emisijom otrovnih gasova, a broj povređenih ne prelazi 10. Najveće ljudske štete su bile 1997. u Petrohemiji u Pančevu (1m, 6p) i Milanu Blagojeviću u Lučanima (4m, 8p).