Samosvijest
Kao deca smo često od strane roditelja, učitelja, prijatelja i drugih bližnjih doživljavali tzv. uslovnu ljubav. Nekima čak njihovi roditelji nisu bili u stanju pružiti ljubav. Zato brojni ljudi ulaze u život odraslih puni sumnji u sebe, sa lošim socijalnim iskustvima, pa zbog toga sebe ne vrednuju dovoljno. Takav odnos prema sebi je razlog da se poteškoće u životu ne vide kao izazov, nego kao teret, koji u njima pobuđuje negativne stresne reakcije.
William Glaser jako lepo opisuje naše životne mogućnosti, kada život čoveka upoređuje sa automobilom na prednji pogon. Prednja dva točka su naše mišljenje i delovanje. Njih možemo usmeravati svojom voljom. Slede točkovi naše fiziologije, delovanja našeg tela, i naše emotivnosti. Na ova dva točka nemamo neposredni uticaj.
Odgovarajućim aktivnostima možemo da utičemo ne samo na svoje telo, već i na svoja čula. Možemo naučiti i primeniti brojne tehnike opuštanja, kojim telesnom i pre svega psihičkom aktivnošću postižemo osećaj opuštanja: joga, autogeni trening, opuštanje ritmičkim disanjem, meditacija, masaža, opuštanje muzikom, plesom, otvorenim prijateljskim razgovorom, hobijima itd...
Važno područje gde čovek učvršćuje pozitivnu sliku o sebi je i sređena i zadovoljavajuća polnost. Samo čovek sa pozitivnom slikom o sebi može se u partnerskom odnosu čulno i telesno partneru zaista predati. Telesni dodir, ne samo u polnosti, prema mišljenju nekih istraživača oblikuje našu osobenost.
Važno "oružje u borbi za opstanak" je i humor (Viktor Frankl). Opušteni smeh koji prati percepciju humora odličan je jogging na mestu. Dr Christian Barnard je na pitanje, šta najviše čuva naše srce od infarkta, odgovorio da je to smeh barem jedanput dnevno ali smeh od srca. Brojna istraživanja dokazuju pozitivno dejstvo smeha i veselja. Zato se već pojavljuju projekti "lečenje smehom". Smeh smanjuje lučenje kateholamina, koga naše telo proizvodi u izobilju kada smo u stresu, i povećava broj odbranbenih ćelija.